Ljubav kao temelj zdravlja. Šta je to ljubav?

Ljubav, često tretirana, interpretirana i sagledavana kao neka svojevrsna enigma, mogla bi se definisati kao jedan snažan osećaj naklonosti i jedno proživljavanje pozitivnih osećaja usmerenih prema drugoj osobi.

Ljubav je oduvek bila definisana na različite načine. Od spomenutog dubokog osećaja naklonosti, preko teze da ona predstavlja realizaciju vrlina koje teže uvek da zaštite, koje uporno veruju, nadaju se dobrom i istrajavaju, preko romantičnih i fatalističkih teza poezije i romana u kojima je ona izvor života i uzrok smrti same. Kolika je njena moć čuli smo nebrojeno puta slušajući priče o bračnim partnerima koji odlaze jedno za drugim, nemoćni da suzdrže tugu, pa se ustalio i izraz da srce ume i da ,,prepukne”. Koliko puta smo se zadesili plačući na scene iz filmova kao što je ,,Beležnica” ili prateći razne junake iz istorije i književnosti kroz golgote, strasti i padove. Zbog ljubavi su se gubile glave, kraljevstva i ratovi. Za ljubav se oduvek živelo i umiralo, kako figurativno, nažalost tako i bukvalno.
Upravo zato, vekovima, ljudi su pronalazili ili bolje rečeno tražili inspiraciju i načine na koje će da slave, obeležavaju i podsećaju se na postojanje ljubavi.

I zaista, upravo je ljubav ta koja ljudima daje osećaj da su vredni. Ljubav je ta koja nas motiviše da budemo više nego što smo mislili da možemo biti, koja nam daje hrabrosti da učinimo nešto sa životom, idemo dalje, formiramo zajednice, brakove i produžavamo vrstu, dajemo drugačiju ljubav deci. U okviru ljubavi su sve one komponente koje nam daju moć da se razvijajamo u svetu koji stalno nudi izazove našem osećajui doživljaju sebe. U okviru ljubavi postoje i druge emocije kao što su posvećenost, povezanost, ali i izazovno strpljenje. Sa ljubavlju, većina stvari je moguća, ili makar tako deluje, a bez toga, život postaje stalna borba protiv praznine. Ljudi su spremi na fantastične poduhvate za one koje vole jednostavno zato što ne mogu podneti pomisao da nekoga izgube ili da za nekim pate.
Ljubav može takođe izuzetno da nam pomogne da se nosimo sa bolestima ili oskudicom ma kog tipa na socio-ekonomskom nivou. Može nam dati snagu da tolerišemo nehumane uslove ili strast da preživimo i uspevamo uprkos šansama protiv nas. Ljubav nas osnažuje. Donosi nadu. Omogućava čudo, magiju i misteriju. Ljubav je taj eliksir koji može pretvoriti suze tugovanja u smeh, što može, kako kažu, zagrejati čak i dugu zimsku noć. Kad sve ostalo deluje da je beznadežno, ljubav je tu i često je upravo ona ta dovoljna pokretačka snaga koja pomaže se preokrene oseka u plimu dobrog.

Ljubav kao faktor zdravlja

Danas, sa boljim razumevanjem biologije i hemije ljubavi, nauka je počela da prepoznaje i uvažava i to da postoje i određene zdravstvene koristi ljuabavi i onoga što nju okružuje. Pomaganje našim pacijentima da shvate vrednost i važnost održavanja ljubaznih, pozitivnih i altruističnih odnosa može doprineti tome da se iskoriste pozitivni efekti ljubavi na mentalno zdravlje.

Ljubav je više nego samo izolovani osećaj. Nauka nam sada daje konkretne i jasne dokaze da ono što se doživljava kada smo uključeni u neki ljubavni odnos aktivira različite neurotransmitere i hormone u našim telima.

Međutim, neminovno se postavlja i pitanje da li je ljubav, u svojim raznim oblicima, dobra za nas?

Ljubav će spasiti svet ili upropastiti pojedince

,,Sve što nam treba je ljubav", pevali su Bitlsi, i mada postoje neki očiti izuzeci ovom pravilu, kao što su recimo hrana i voda, možda i nisu bili daleko od istine.
Psihološka studija koju je sproveo Harlov (1958) pokazala je moćne efekte koje razne forme ljubavi mogu imati na ponašanje i razvoj pojedinca. Harlov je otkrio važnost ljubavi za zdrav razvoj deteta kroz pokazivanje štetnih efekata lišavanja iste kod mladih majmuna. Lišavanje komfora i ljubavi uzrokovalo je probleme sa digestijom i psihološkim stresom. Rezultati ove studije sugerišu da ljubav i osećanje pripadnosti mogu biti primarne potrebe na nivou na kom su hrana ili voda, dajući nam novu perspektivu o prirodi ljubavi.

U knjizi Generalna teorija ljubavi (2001), trio profesora psihijatrije, Thomas Levis, MD, Fari Amini, MD i Richard Lannon, opisali su ljubav na sledeći način: ,,Naši nervni sistemi nisu odvojeni ili samo- sadržani; počevši od najranijeg detinjstva, područja našeg mozga identifikovana kao limbički sistem (hipokampus, amigdala, anteriorna talamička jezgra i limbični korteks) utiču na one najbliže nama (limbičnu rezonancu) i sinhronizuju se s njima (limbičnom regulacijom) na način koja ima duboke implikacije na ličnost i doživotno emocionalno zdravlje."

Interesantno je da možemo zapravo dokazivati ove veze kada istražujemo u oblastima vezanim za upravljanje stresom, depresiju, anksioznost.

Sposobnost adekvatnog suočavanja sa stresom, upravljanje stresom, je osnovni zaštitni faktor protiv mentalnih bolesti. Britanski psihijatar John Bovlbi, poznat po svom prvobitnom radu na području razvojnih nauka, definisao je ljubav kao ,,trajnu psihološku povezanost između ljudi".

Ljubav i stres

Istraživanje je pokazalo da ljubav može dovesti do povećane sposobnosti da se nosimo sa stresom. Alostatsko opterećenje je psihološki izraz koji se odnosi na fiziološke posledice hroničnog izlaganja stresu. Utvrđeno je da su pozitivna društvena iskustva i viši nivoi društvene integracije povezani sa nižim alostatskim opterećenjem. Za sve starosne grupe pokazano je da su sigurni i ljubavni odnosi pomogli pojedincima da se bolje bave stresom. Ovo su dobre vesti za one koji su zaljubljeni - ljubav vam može pomoći da se bolje bavite borbama sa kojima se suočavate u svakodnevnom životu.
Ovo se svakako ne odnosi na patološke odnose koji ruše zdravlje pojedinca, ali mi ovde govorimo o stvarnoj i zdravoj ljubavi. Nekada je ekstremno teško razlikovati ih, ali zapitajte se samo-donosi li vam neki odnos radost? Ako odgovor nije potvrdan, to ne može biti ljubav. Zvuči okrutno, ali je tako.

Ljubav i mentalno zdravlje

Depresija i anksioznost su dva od najčešćih poremećaja mentalnog zdravlja širom sveta. Može li se voleti i nekako uticati na ove poremećaje? Veće stope depresije i anksioznosti povezane su sa društvenom izolacijom, što ukazuje na to da provođenje vremena sa drugima može smanjiti stope ovih poremećaja. Zapravo, istraživanje je pokazalo da ženidba itekako može da smanji depresiju kod muškaraca, kao i udaja kod žena. Terapija jačanja sposobnosti vezivanja i interpersonalna terapija često se koriste za lečenje depresije - ove metode terapije se fokusiraju na interpersonalne odnose. Druga zajednička terapeutska metoda je emocionalno fokusirana terapija. Ovaj metod se takođe fokusira na međuljudske odnose kako bi se teški i kompleksni odnosi transformisali u one u kojima se osećamo sigurno i stabilno. Pokazalo se da ove metode značajno smanjuju simptome depresije i anksioznosti. Ove terapeutske metode naglašavaju važnost ličnih odnosa za dobro mentalno zdravlje. Rezultati Traupmanovih istraživanja su pokazali da su oni koji su bili srećniji i zadovoljniji u svojim odnosima pokazali niže nivoe depresije, anksioznosti i samosvesti. Ovo ukazuje na to da intimnost može zaštititi od depresije i anksioznosti. Ohrabrivanje jedni drugih,podrška u nastojanjima da budemo uključeni u ljubavne, podržavajuće odnose mogli bi nam potencijalno pomoći da prevazidjemo zajedničke mentalne bolesti.

Ljubav i fizičko zdravlje

Ljubav ima moć da pomogne mentalnom zdravlju, ali može poboljšati i fizičko zdravlje. Ljubav, saosećanje, empatija i radost poboljšavaju funkcionisanje našeg imunološkog sistema i pomažu nam da se borimo protiv bolesti. Odnosi puni podrške čak poboljšavaju prognoze kod bolesti kao što je rak, smanjujući simptome anksioznosti i depresije.
S druge strane, ljudi u braku su ultimativno srećniji, pokazalo se da žive duže, piju manje alkohola i imaju manje zdravstvenih problema nego pojedinačni ljudi.
Ne zaboravimo ni relaksirajuću ulogu kvalitetnih seksualnih odnosa, kako za opšte stanje i kondiciju organizma, tako i za psiho-fizičku satisfakciju koja se ne odnosi samo na puko ostvarivanje kontakta, koliko celokupne konekcije. Povezati se sa drugim ljudskim bićem, na romantičan, seksualni, platonski ili porodični čak način, forme su ljubavi koje nas čine srećnim, optimističnim i uverenim da imamo zaleđinu i sistem podrške, te da zaista možemo sve.

Upravo zato, i ako niste trenutno zaljubljeni, ne brinite - istraživanja su takođe pokazala da zaista i snažni odnosi sa prijateljima i porodicom poboljšavaju zdravstvene rezultate skoro jednako koliko i prestanak pušenja ili konzumiranja alkoholnih pića.

Svakako, razlikovanje ljubavi i zaljubljenosti, pristajanje na destruktivne odnose, ulaženje u niz veza i problematične, iscrpljujuće i rizične odnose, izlaganje riziku polno prenosivih bolesti, prečesta menjanja partnera i neredovni ginekološki pregledi, potencijalna neplodnost kod žena i doživotne posledice kod muškaraca su faktori o kojima se takođe mora voditi računa.

Zaljubljenost pak, kao izvor mnogih muka i radosti, je stanje jednako adiktivno kao i nikotin. Samo jačanjem naše svesti i uma možemo se osigurati da naši izbori bivaju bazirani na proceni i negovanju zdravih odnosa. Ovo je danas, u svetu višestrukih prezentacija, stvarnih i lažnih, kao i brzih, jeftinih i površnih odnosa, manjka truda i ulaganja na svim nivoima, ali i iluzornih modela međuljudskih odnosa i veza, postalo posebno izazovno i skoro teže nego ostvariti se profesionalno. Ipak, ne zavisi uvek sve od nas i to je sasvim u redu.
 
Nije zato teško shvatiti da je ljubav izuzetno važna i uvideti zašto se ona na najrazličitije načine slavi u mnogim zemljama širom sveta. Mahatma Ghandi je jednom napisao: ,,Gde postoji ljubav, postoji život."
Za zdrav, uspešan život, pun podrške, ljubavi i mira, ako osetite da se ne snalazite u određenim izazovima, potražite podršku našeg Psihološkog savetovališta, konsultujte se oko svega. Diskretno i profesionalno, uz pravi savet ne postoje nemogući problemi, niti nerešive situacije.

Vaša Mobilna sestra vas poštuje i voli