Kako pravilno izmeriti krvni pritisak kod kuće?

07.10.2021
Kako pravilno izmeriti krvni pritisak kod kuće?

Merenje krvnog pritiska se vrši aparatima za merenje pritiska i mahom služi utvrđivanju povišenog krvnog pritiska i hipertenzije kod pacijenata. Merenje krvnog pritiska kod lekara uz pomoć pumpice i stetoskopa daje malo precizniji rezultat od merenja digitalnim aparatima. Ipak, može se desiti da izmerene vrednosti budu nešto više pri merenju kod lekara, nego kad pacijent meri pritisak u kućnim uslovima. Već posle tridesete godine života preporučljiva je povremena provera krvnog pritiska kod lekara ili u kućnim uslovima.

 

Normalna vrednost krvnog pritiska

 

Za idealnu odnosno normalnu vrednost krvnog pritiska smatra se pritisak 120/80 mmHg, sa intervalima od 120 do 140 mmHg za sistolni (gornji) i 80 do 90 mmHg za dijastolni (donji) pritisak. Ako se pritisak nalazi u intervalu normalnog pritiska, a osoba nema pridružene bolesti, toj osobi nije neophodna terapija za pritisak. Smatra se da je osoba u riziku od hipertenzije ako joj je pritisak viši od 140/90 mmHg.

 

Kako se dijagnostifikuje hipertenzija?

 

Dijagnoza hipertenzije se uspostavlja putem merenja krvnog pritiska na tri različita načina:

Prvi način za ustanovljavanje prisustva hipertenzije jeste merenjem pritiska prilikom poseti nadležnom lekaru u zdravstvenoj instituciji. Lekar je taj koji ustanovljava da li je pritisak povišen i u skladu sa zdravstvenom istorijom pacijenta može da uvede terapiju.

Drugi način za utvrđivanje hipertenzije jeste uz pomoć holtera. Holter kontinuirano 24h meri krvni pritisak, a rezultate tumači lekar u skladu sa aktivnostima pacijenta u toku datog dana.

Treći način utvriđvanja hipertenzije jeste kontinuiranim pravilnim merenjem pritiska od strane pacijenta ili stručnog lica u kućnim uslovima. Za ova merenja se koriste mobilni aparati za merenje pritiska koji se mogu kupiti u specijalizovanim apotekama i koristiti kod kuće. Pacijent meri krvni pritisak nekoliko puta na dan i vodi dnevnik merenja koji nakon toga nosi kod odabranog lekara, kardiologa ili interniste.

 

Da li je hipertenzija opasna?

 

Hipertenzija je opasna bolest koja često prolazi nedijagnostifikovana ukoliko osoba ne posećuje lekara i ne meri pritisak kod kuće. Hipertenzija je veoma rizičan faktor koji može dovesti do smrtnog ishoda jer sužava krvne sudove, oštećuje arterije i pripadajuće organe. Hipertenzija može dovesti do niza opasnih zdravstvenih stanja poput:

  • Arterioskleroze
  • Kreiranja ugrušaka
  • Slabljenja srca
  • Srčanog ili moždanog udara
  • Zapaljenja burbega

 

Koji su faktori za nastanak hipertenzije?

 

Prvi faktor za nastanak hipertenzije je genetika. Osobe koje imaju roditelje koji pate od hipertenzije imaju veću šansu da i sami razviju hipertenziju.

Drugi bitan faktor jeste životno doba. Osobe srednjeg i starijeg životnog doba su u većem riziku od hipertenzije nego mlađe osobe. Kod žena se hipertenzija javlja nešto kasnije nego kod muškaraca.

Treći faktor predstavlja stil života koji podrazumeva veliku izloženost stresu, neadekvatnu ishranu sa puno soli, gojaznost, pušenje, konzumiranje alkohola i smanjenu fizičku aktivnost.

 

Kako se pravilno meri krvni pritisak kod kuće?

 

Za pravilno kućno merenje krvnog pritiska potrebno je da pacijent bude u mirnom, sedećem položaju pet minuta pre merenja pritiska. Nije preporučljivo da je u prethodnih pola sata konzumirao kafu, koka-kolu, čaj, cigarete ili da je vežbao. Uređaj za pritisak mora biti ispravan.

Manžetna aparata se stavlja na nadlakticu, 2-3cm iznad lakta, preko arterije (postoje i aparati koji se stavljaju na članak ruke). Pacijent je naslonjen na naslon, ispravljenih leđa, dok noge stoje paralelno savijene u kolenima. Noge ne smeju biti prekrštene. Ruka na kojoj se meri krvni pritisak naslanja se na sto ili drugu površinu. Tada pokrećemo aparat koji merenje vrši sam. Pacijent treba ostati smiren tokom merenja pritiska.

Nakon prvog merenja, radi se još jedno merenje na istoj ruci nakon nekoliko minuta. Rezultati se upoređuju. Ako postoji veća razlika u rezultatima (više od 10), radi se i treće kontrolno merenje pritiska.

Pritisak meren na levoj ruci može se razlikovati od pritiska izmerenog na desnoj ruci. Relevantno merenje krvnog pritiska je na onoj ruci na kojoj je izmeren viši pritisak.

 

Zašto je bitno merenje krvnog pritiska kod kuće?

 

Odlazak lekaru za neke osobe predstavlja izvor stresa i može dovesti do ,,hipertenzije belog mantila’’. Hipertenzija belog manitla je povišen krvni pritisak usled uzbuđenja i stresa koje kod pacijenata, posebno starijih, izaziva poseta lekaru. Kod kuće su pacijenti opušteniji i mogu obaviti merenje pritiska u ono doba kada nisu izloženi stresu.

U uslovima pandemije, mnogi pacijenti izbegavaju odlazak u zdravstvene institucije kako bi smanjili rizik od zaražavanja, a do određenih zdravstvenih institucija nekad nije ni moguće doći. U poslednje dve godine kod mnogih ljudi je smanjena fizička aktivnost i povećana gojaznost, što su značajni faktori za nastanak hipertenzije. Zbog ovoga je još bitnije redovno meriti krvni pritisak kod kuće i javiti se nadležnom lekaru u slučaju povišenih vrednosti pritiska.

Zdrava ishrana i redovna fizička aktivnost su najbitniji elementi održavanja normalnih vrednosti krvnog pritiska i smanjenja rizika od nastanka hipertenzije. Samo brigom o sebi i aktivnom kontrolom sopstvenog zdravstvenog stanja možete dobiti adekvatne terapije na vreme, podići svoj kvalitet života i dugoročno sačuvati svoje zdravlje.

Vaša Mobilna sestra